Foto: Nemanja Nešković Jedno od najčešćih pitanja koje se moglo čuti među posetiocima ovogodišnjeg Nova Rock festivala nije bilo vezano za headlajnere, vremensku prognozu ili raspored nastupa. Umesto toga, mnoge je zanimalo samo jedno: ko su zapravo President?
Bend koji se pojavio tokom 2025. godine praktično niotkuda uspeo je da za relativno kratko vreme izgradi zavidnu bazu fanova, prikupi milione pregleda i pokrene bezbroj teorija na internetu. Identitet članova ostaje nepoznat, a svaki novi nastup dodatno podgreva spekulacije. Četvorica maskiranih muzičara postali su jedna od najintrigantnijih pojava na savremenoj alternativnoj i metal sceni. Međutim, iza svake misterije krije se isto pitanje: da li muzika može da opravda pažnju koju privlači? Nova Rock festival je pružio idealnu priliku da se na to pitanje dobije odgovor.
Mnogo pre početka nastupa bilo je jasno da President više nije samo internet fenomen. Okupljena publika brojala je daleko više ljudi nego što bi se očekivalo za bend sa tako kratkim stažom. Nije bilo teško primetiti fanove koji su došli namenski zbog njih, noseći majice i maske inspirisane bendom, pevajući stihove i pre nego što je prvi ton odjeknuo festivalskim prostorom.
Foto: Nemanja Nešković
Od prvog trenutka bend nije pokušavao da gradi tenziju postepeno. Umesto toga, publika je odmah bačena u vrtlog masivnih rifova, elektronskih podloga i snažnih vokalnih deonica. President se često svrstava pod široki kišobran metalcore žanra, ali njihov zvuk je daleko raznovrsniji od toga. Tokom nastupa smenjivali su se agresivni delovi puni vrištanja i teških gitarskih pasaža sa iznenađujuće melodičnim refrenima koji su se lako uvlačili pod kožu. Upravo ta sposobnost da spoje ekstremnije elemente sa pristupačnim melodijama pokazala se kao jedan od najvećih aduta benda. Publika je jednako dobro reagovala i na najžešće trenutke i na pevačke deonice koje su gotovo himnične. Mnogi bendovi pokušavaju da pronađu balans između agresije i melodije, ali kod Presidenta taj spoj deluje prirodno. Nema osećaja da se jedna strana žrtvuje zarad druge.
Posebnu pažnju privlači frontmen čiji identitet ostaje jedna od najvećih misterija projekta. Njegov performans bio je među najjačim segmentima celog koncerta. Bez obzira da li se nalazio u agresivnim scream deonicama ili prelazio u čisto pevanje, kontrola glasa ostavljala je snažan utisak. Ono što posebno izdvaja President jeste činjenica da melodični delovi ne deluju kao predah između teških sekcija, već kao ravnopravan deo njihovog izraza. Refreni su često predstavljali vrhunce pesama, što je publika potvrđivala glasnim pevanjem. Za bend koji postoji tako kratko, fascinantno je videti koliko su fanovi već usvojili materijal. Podsećam, njihov debi album zvanično tek treba da se pojavi u septembru. Tokom pojedinih pesama masa je pevala gotovo svaki stih, što je stvaralo atmosferu kakva se obično viđa kod mnogo etabliranijih izvođača.
Presuda: hajp je opavdan!
Njihov zvuk je dovoljno moderan da privuče mlađu publiku, dovoljno agresivan za ljubitelje težih žanrova i dovoljno melodičan da dopre i do onih koji inače ne slušaju metalcore. Imaju energiju. Imaju pesme koje publika već zna napamet. Imaju sposobnost da spoje brutalnost i melodiju na način koji zvuči sveže i savremeno. A najvažnije od svega – imaju obožavaoce koji veruju u njih.
Posle ovog nastupa odgovor na pitanje „vredi li hajpa?“ prilično je jednostavan.
Za sada, apsolutno da.
