Foto: Christian Bertrand Nakon dve godine izbivanja sa festivalske scene, suncem okupana Primavera Sound najzad se vratila u svom punom kapacitetu. Sudeći po reakcijama desetina hiljada ljudi, itekako je nedostajala.
Za ovo izdanje, organizatori su rešili da druženje sa publikom produže na još jedan, dodatni vikend u Parc del Forumu uz brojne klupske nastupe širom Barselone tokom nedelje. Vrhunski poduhvat, mora se priznati, pa posetioce očekuje celih 11 dana muzičke avanture.
U četvrtak je na programu bio prvi dan glavnog dela Primavere. Prilikom dolaska na mesto zločina, reka ljudi u najraznovrsnijim modnim kreacijama nestrpljivo čeka da prođe kroz festivalsku kapiju, pesma i galama na različitim jezicima, osmesi i sreća na licima…ma, to je to! Nakon zimskog sna, vratio se onaj dobro poznati naboj i energija kakvu nose ovakve manifestacije. Narukvica i prigodan poklon dobrodošlice i show je mogao da počne.
Prvi nastup na listi nekadašnja članica benda Sonic Youth, Kim Gordon, u sali Auditori,. A tamo… red do metro stanice! Nemoguće da se uđe! Uh, da…i ovo je sastavni deo festivala. You can’t always get what you want otpevaše neki ranije. Pogled na satnicu kaže da Faye Webster nastupa na Cupra stejdžu, te krenuh u tom pravcu. Kantautorka iz Atlante sa svojim pratećim bendom isporučila je finu dozu laganih pop melodija. Vrlo nadahnutom svirkom po jakom španskom suncu priredili su nam divan doček na festival.
Foto: Sharon López
Zatim je na obližnjoj Binance pozornici istinsku ludnicu upriličio sastav Les Savy Fav, odnosno njihov frontmen Tim Harrington. Najpre nam se ukazao u elegantnom belom odelu, na opšte oduševljenje publike. Međutim, već u drugoj pesmi sako je završio na podu, u narednoj su rukavi košulje bili iscepani, dok je koncert okončao u ružičastom donjem vešu. Pravio je noćne more tehničarima budući da je često silazio daleko u prostor kod posetilaca, skačući u šutki sa njima, čak u jednom momentu gotovo prešao na drugu binu. Svakako da je njegov scenski performans u prvom planu, ali ne sme se prenebregnuti činjenica da bend zaista žestoko praši. Jedan od hajlajta prve večeri, sigurno.
Odlazimo po okrepljenje, da testiramo proizvod po imenu Estrella Damm, ali organizacija po štandovima za piće i nije baš na adekvatnom nivou. Uopšte, može se reći da je to jedna mrlja koja je obeležila uvodni dan festivala. Dugi redovi za šankovima, ogromne gužve u redovima za toalete, nedovoljan broj punktova sa vodom i slično izazivali su nervozu kod većine posetilaca. Trebalo bi da se pozabave ovim aspektom organizatori, jer dosta utiče da kompletan doživljaj festivala.
Foto: Sharon López
Sledi povratak na Cupra binu koja je ovoga puta maksimalno ispunjena jer nastupa Dinosaur Jr. Ovo je moj prvi susret sa njima i što se kaže, večno ću ga se sećati. Fantastična svirka začinjena onim famoznim gitarskim solažama J Mascisa totalno me je razoružala. Naklon do poda ovim legendama. Sledi povratak na Binance, jer me tamo čeka randevu sa Sharon Van Etten. Bilo je pravo zadovoljstvo slušati jednu od omiljenijih kantautorki u ovom morskom okruženju. Repertoar se sastojao od pesama sa njenog sveže objavljenog albuma We’ve Been Going About This All Wrong, odnosno numera sa izdanja Remind Me Tomorrow od pre tri godine. Uvek je dobro kada pesme u živom izvođenju zvuče bolje nego na albumu, a to je ovde itekako bio slučaj. Divno iskustvo.
Na red je došao i prvi hedlajner – Tame Impala. Baš čudno kako ih nisam ranije uhvatio negde na brojnim festivalima, ali eto, dočekah i to. Nastup australijske družine kombinacija je psihodelične rok muzike sa vizuelnim spektaklom koji stvaraju brojni laseri, odnosno tripozne animacije na video bimovima. Show za sva čula!!! Plutali smo na talasima koje je diktirao glas Kevina Parkera, nekad njišući se u ritmu, nekad skačući iz sve snage.
Pored brojnih hitova, bend nam je pružio nešto stvarno jedinstveno. Naime, ranije u toku dana je saopštena vest da su The Strokes ipak morali da otkažu svoje gostovanje prvog vikenda, na ogromno razočarenje svih festivalaca. Na bisu sinoćnog koncerta, Parker je najavio da će odsvirati pesmu koju nikada pre i nikada posle neće ponoviti i izustio sledeće: „Please, don’t tell anyone!“ Krenula je „Last Nite“ od Strokesa i kompletan prostor ispred bine pada u opšti delirijum. Verovatno rani kandidat za momenat koji će obeležiti celokupno izdanje ovogodišnje Primavere.
Na povratku, svratio sam da pogledam novo britansko čudo black midi. Ekipa je napaljena na svoju svirku, energije i žestine im ne nedostaje, a posebnu draž njihovom eksperimentalnom roku daje saksofon koji svaku pesmu odvede u neistražene predele. Bučno i moćno, u svakom slučaju.
