Na ljubljanskom MENT festivalu, jednom od ključnih mesta susreta regionalne i evropske nezavisne scene, bilo je i predstavnika iz Srbije. Jedan od reprezenata naše zemlje bio je i sastav SUPLEXX.
Povodom njihovog nastupa u Ljubljani, sa članom benda Nemanjom Ćirićem, razgovarali smo o utiscima sa festivala, reakcijama publike i planovima nakon ovog važnog regionalnog pojavljivanja.
Kako se osećate nakon nastupa na MENT-u?
Nemanja: Nastup na MENT-u je zaista bio zabavan i uzbudljiv. Pogotovo što je taj festival više postao platforma za okupljanje istomišljenika i ljudi iz regiona kako bi se susreli, proveli vreme zajedno, družili i zabavljali. Tako da smo baš puni pozitivnih utisaka, pogotovo što mnogima ovo nije prvi put na MENT-u.
Da li je ovaj nastup ispunio vaša očekivanja ili vas je nešto posebno iznenadilo?
Nemanja: Nama je svaki nastup bitan, tako da je naš zadatak uvek da odsviramo koncert najbolje moguće i da damo publici to zbog čega su došli. Tako da smo izvukli svoj maksimum, ispljunuli sve iz sebe i zapljusnuli zidove Gromke bukom.
Koliko vam je bilo izazovno pripremiti se za showcase nastup, s obzirom na ograničeno vreme i specifičnu publiku?
Nemanja: Svaki nastup je izazov, tako da bi bilo nezahvalno i licemerno isticati neki nastup kao bitniji. Svaki nastup je bitan i za svaki nastup se spremamo kao da sviramo za 1000 ljudi, bez obzira ako je u publici petoro ljudi. Zadali smo sebi zadatak da se navežbamo i napravimo seksi set listu koja će da bude neurotična vožnja.
Kad smo već kod publike, kako ste je doživeli – da li ste osetili posebnu energiju ili reakciju?
Nemanja: Mislim da s obzirom na to šta nas bend svira, kako izgleda i kako to plasira, svaki put je publika iznenađena jer ne zna šta da očekuje, pogotovo što se većina nije susrela sa nama. Osetili smo svaku reakciju, a rekao bih da su mahom bile pozitivne, svi su bili nasmejani i đuskali, mislim da je misija ostvarena.
Šta vam je lično bio najjači trenutak nastupa?
Nemanja: Teško je izdvojiti nešto konkretno, jer tih pola sata, 45 minuta proleti kao da je pet minuta zapravo sve trajalo. Izdvojio bih da nam je najjači trenutak bio taj, što smo na trećini set liste svi bili u fazonu, gasi, pakuj, motaj kablove, jer smo se u prvih 4 pesme spakovali i namunjili kao da smo na trci.
Ako se neko prvi put susreo s vašim bendom – šta biste vi želeli da je poneo sa sobom?
Nemanja: Voleo bih da naša muzika motiviše ljude na pokret, bilo to da sede da pišu, da pokrenu bend, da organizuju koncert, da se zapitaju o svetu oko sebe, da se pobrinu za sebe i svoje bližnje. Želim da sa sobom nose želju za pokretom, za promenom, za izmeštanjem.
Koliko vam je važno da nastup na MENT-u ostavi dobar prvi utisak na industriju i medije?
Nemanja: U industriji i medijima se sve zna unapred i zna se kako stvari funkcionisu. Ono što mi radimo, a to jeste da naše delo priča za nas, onaj ko želi pronaći će put do nas, a mi ćemo sve uraditi da krenemo u susret svima njima, jer koliko je potrebno da mi sebe guramo i promovišemo, isto tako je bitno da ljudi imaju želju da istražuju i kopaju, a ne da im se sve servira na tacni, jer tim putem idemo, sažvakano i dato.
Ako biste morali da opišete svoj nastup na MENT-u u jednoj rečenici – kako bi ona glasila?
Nemanja: Neprijatno, znojavo, đuskavo, zabavno.
Na kom festivalu biste najviše želeli da nastupate i zašto?
Nemanja: Mislim da festivale koje smo želeli da sviramo da smo već odsvirali. Više nas rade male stvari nego neke velike. Svirali smo Ljubav i Bes naših prijatelja iz Novog Sada, svirali smo Sick as we are fest u Županji, isto nasi drugari, svirali smo Exit, ali to iskustvo je bilo više sa neke profesionalne strane nego da smo umirali da nastupimo tamo. Verovatno bismo voeleli da zasviramo na još par nekih manjih hardcore/punk/metal festivala. Ali sve manje akcije nas mnogo više rade jer je fokus na zajednici i društvu, a ne na čistom profitu.
