Sinoć je u punom beogradskom Dorćol Platzu premijerno nastupio britanski bend Black Country, New Road uz lokalnu podršku Nika Nikolića.
Black Country, New Road, ili skraćeno BCNR, je art rok bend osnovan 2018. godine u Kembridžu. BCNR je jedan od najpoznatijih bendova koju su deo takozvane Windmill scene – grupe bendova koji su popularnost stekli krajem 2010ih u londonskom klubu Windmill. Ova scena je zaslužna za novi talas popularizacije post punka i eksperimentalnog roka i u poslednih nekoliko godina se širom sveta pojavio veliki broj novih bendova koji su inspirisani upravo članovima Windmill scene. Osim BCNR ovoj sceni pripadaju i bendovi kao što su Black Midi, Shame, Squid i drugi.
BCNR su internacionalnu popularnost u alternativnim krugovima stekli objavljivajem svog prvog albuma For the First Time (2021), a pogotovo i drugog Ants from Up There (2022) za koji se mnogi slažu da je jedan od najboljih albuma alternativne muzike ove decenije. Prva dva albuma su obeležili tekstovi i vokali frontmena Isaaca Wooda koji je samo par dana pre objavljivanja drugog albuma najavio da iz ličnih razloga i prioritizacije svog mentalnog zdravlja, napušta bend.
Uprkos tome, bend se nije raspao, već su ostali članovi podelili ulogu tekstopisaca i vokalista i u kratkom roku pripremili nove pesme koje će se izvoditi na predstojećoj turneji. Upravo ta činjenica, da bend nema pravog frontmena, već da svi članovi imaju višestruke uloge svirajući različite instrumente, postala je jedna od glavnih karakteristika ovog benda, a pogotovo je upečatljiva na koncertima. Novopripremljeni materijal je kasnije objavljen kao lajv album Live at Bush Hall (2023). Prvi studijski album nakon Isaacovog istupanja iz benda je objavljen 2025. pod nazivom Forever Howlong i upravo je to najaktuelniji materijal sa kojim su došli i u Beograd.
Zainteresovanost beogradske publike se mogla videti i pre početka koncerta, jer se i pre otvaranja, ispred vrata Dorćol Platza stvorio zaista dugačak red fanova koji su hteli da zauzmu mesto u nekom od prvih redova do bine. Kada je počeo nastup predgrupe Niko Nikolić, prostor je već bio skoro ispunjen, što zaista nije čest slučaj kod nas. Kada je na binu izašlo šest članova BCNR u publici više nije bilo mesta ni da se pomeri.
Koncert su otvorili obradom pesme „Band on the Run” Pola Makartnija i njegovog benda Wings. Ostatak koncerta je činilo svih 11 pesama sa poslednjeg albuma Forever Howling, uz pesmu „Dancers” sa Live at Bush Hall albuma, kao i „Strangers” koja koja je deo kompilacije Help(2) koju je izdala humanitarna organizacija War Child u saradnji sa producentom Džejmsom Fordom.
Impresivno je posmatrati hemiju koju na bini imaju članovi benda i videti koliko su dobro usklađeni, pogotovo uzimajući u obzir dinamičnost koncerta jer skoro da ne postoje dve pesme tokom kojih svi članovi imaju iste uloge. Na vokalima su se konstantno smenjivale devojke: Mej, Džordžija i Tajler dok je muški deo benda (Čarli, Luk i Luis) dodavao prateće vokale. Dinamičnost se ne odražava samo u vokalima već i u instrumentima tako da su se pored redovnih klavijatura, bubnjeva gitare i basa mogli čuti i violina, saksofon, harmonika i frula.
Članovi benda su više puta tokom, a i nakon koncerta istakli da im je veoma drago što napokon nastupaju u Srbiji i da su veoma zadovoljni odzivom i reakcijom publike. Beogradski koncert će pogotovo pamtiti saksofonista Luis, kome je bio i rođendan te je od publike dobio horski otpevanu rođendansku pesmicu. Članovi benda su se nakon koncerta zadržali neko vreme kako podelili autograme, slikali se i proćaskali sa fanovima koji su ostali.
Autor: Damjan Ivetić
